ZATVORI
1px



Home

Dreadnoughtus schrani je najveći dinosaurus koji je ikada živdeo i hodao zemljom. Ali zapamtite, Dreadnoughtus schrani nije bio i najveća životinja na svetu, jer to mesto pripada danas živećem plavom kitu.

Dreadnoughtus schrani živeo je pre 77 miliona godina, i dostizao je neverovatnu dužinu od 30 metara, a bio je težak 65 tona, ili kao 12 afričkih slonova. 

Pogledajte slike najvećeg dinosaurusa - Dreadnoughtus schrani.

Na veliku radost svih beogradskih mališamna i njihovih roditelja, kao i za sve velike zaljubljenike u dinosauruse, od ove jeseni na Kalemegdanu u Beogradu, biće organizovana stalana izložba posvećena dinosaurusima. Pokrovitelji ove nesvakidašnje izložbe biće Beogradsko javno preduzeće "Beogradska tvrđava", Humanitarni fond B92 i Prirodnjački centar u Svilajncu, gde se nalazi jedini specijalizovani park u Srbiji koji u svom izložbenom prostoru ima izložene primerke dinosaurusa. U tom cilju, na Kalemegdanskom parku biće izloženi dvadeset primeraka najpoznatijih dinosaurusa iz doba Jure u prirodnoj veličini.

Ova izložba biće organizovana u cilju pomoći obnove dečjeg vrića u Svilanjcu koje je potpuno uništeno u majskim poplavama.Ova stalna izložba na Kalemegdanu imaće i edukativan i humanitaran karakter. Polovina vrednosti od svake kupljene ulaznica sa ove izložbe biće donirana za obnovu obrdaništa u Svilajncu.

 

Carcharodontosaurus dinosaurus!

Carcharodontosaurus je dobio ime po složenici starogrčke reči koja se prevodi kao "velika beli ajkula - gušter", po izgledu čeljusti ove praistorijske nemani  koja nas podseća na čeljusti ajlule.

Carcharodontosaurus dinosaurus mesožder. Bio je težak od 8 tona i dužinom glave od 1,6 metara, ova životinja je mogla biti veća od tiranosaura. Procenjena maksimalna dužina iznosi 13,5 m. Zubi su mu bili 20 cm dugi. Osim ostatka tela i rep mu je bio masivan. Prednje noge su mu bile kratke i sa po tri prsta i jakim kandžama. Živio je na području severne Afrike . Živeo u istorijskom periodu geološkog razvoja planete Zemljje, u doba krede, pre  oko 90 miliona godina.
 

Archeopteryx slike!

Archeopteryx je dobio ime po starogrčkoj složenici imena koja se pevodi kao "prva ptica". Ovde je reč o prvoj poznatoj  ptici na Zemlji koja se razvila iz dinisaurusa

Arheopteriks je najstarija poznata ptica. Arheopteriks ili praptica se razvila od dinosaurusa teropoda, te predstavlja prelazni oblik između ptica i gmizavaca. Imala je krila i bila je pokrivena perijem. Živela je u istorijskom razdoblju geološkog razvoja nađe planete, pre približno 145 miliona godina u kasnom delu geološkog razdoblja Jure. Archaeopteryx je mogao da leti približno 200 km/h. Fosili ove životinje su pronadjeni u južnom nemačkoj pokrajni Bavarskoj.

Arheopteriks je bio veličine gavrana, dug 50 cm i bio težak od 0.8 do 1 kg. On je imao malu glavu i male čeljusti nazubljene velikim brojem sitnih zuba u svome kljunu, što je jedina anatomska karakteristika koja ga je odvajala od današnjih ptica. Imao je kratak vrat koji je prelazio u njegov zdepast i uzak trup prekriven perijem, koji se završavao njegovim dugim pernatim repom. Ova praistorijska ptica se po zemlji kretala sa dva ara svojih nogu koja su se završavala stopalima na kojima se se nalazila tri njena prsta sa tri oštre kandže. Umesto prednjih nogu, tokom svoje evolucije, Arehopterix je posedovao dva pernata krila kojim je leteo. 

Acrocanthosaurus - slike dinosaurusa!
 
Acrocanthosaurus dinosaurus je dobio ime po starogrčke izvedenice reči "veliki brzonogi gušter".
 
Acrocanthosaurus je živeo u istorijskom razdoblju geološkog razvoja planete Zemlje, tokom ranog perioda krede, pre oko 115-105 miliona godina, u predelima blizu nivoa mora.
 
Acrocanthosaurus bio je žestok predator koji je otprilike od 9-12 m bio dug i težak oko 2300 kg. On je imao veliku glavu oko 1,4 m i 68 tankih, oštrih zuba. Imao je i šiljke koji su se protezali duž njegovih pršljenova, duž vrata i repa. Imao je moćne ruke, a svaka ruka imala je po tri prsta, sa kandžama, hodao je na dve noge. Bio je lešinar. Fosili pronađeni u Americi.

Dinosaurus Seismosaurus - Najduži dinosaurus na svetu!

Seismosaurus je dobio ime od grčke složenice imena koja se prevodi kao "Gušter od koga se trese zemlja", usled veličine ovog dinaosaurusa pod čijim nogama se tresla zemlja kada se kretao.

Seismosaurus bio je ogroman dinosaurus biljojed, od čak 33 m dužine i bio težak između 50 i 75 tona! Ubraja se u najduže dinosauruse na svetu koji je živeo pre oko 156 miliona ili 145 miliona godina, tokom istorijskog perioda razvoja Zemlje koji se naziva dobom kasne Jure. Bio je ogromnih dimenzija. Imao je dugačak vrat, veliki rep kao bič, a želudac mu je mogao da vari čak i samo kamenje.

Svojim dugačkim repom koji bi zamahnuo, usmrtio bi svakog grabljivca koji bi ga napao. Ovi dinosaurusi su živeli u krdima. Fosili ovog najvećeg dinosaurusa na svetu pronađeni su u američkoj saveznoj državi Novom Meksiku, u Sjedinjenim Američkim Državama.
 

Reptili slike pre dinosaurusa - Kratkorepi  Listrosaurus.

Listrosaurus je dobio ime po složenici grčke reči koja se prevodi kao "gušter - lopata". Taj naziv je dobio usled oblika svoga tela koji nas podseća na lopatu. Svojim izgledom nas podseća na današnju domaću svinju ili divljeg vepra (divlju svinju).

Listrosaurus je bio reptil i živeo pre oko 250 milion godina, u istorijskom razdoblju planete Zemlje koji se naziva period ranog Trijasa. Bio je to četvoronožac sa malom glavom, velikim ušima, kratkim vratom, velikim telom i kratkim repom. Kretao se sa svoje četiri noge, čija stopla su imale po četiri prsta na kome su se nalazile po četiri kratke kandže. Dostizao je dužinu do 1 metra. Umesto zuba u svojim vilicama, on je imao dva očnjaka u vidu roga. Bio je bioljojed.

Najčešće je živeo je u krdima blizu jezera i močvara. Fosili Listrosaurus su pronađeni u Južnoj Africi, Evropi, Aziji i na Antartiku. Pronađeni fosili Listrosaurusa na Antarktiku, predstavlja još jedan dokaz da su tokom kasnog istorijskog razdoblja Zemlje u vreme perioda Perma i Trijasa, svi kontinenti bili povezani u jedan veliki super kontinent koji se nazivao Gondvana.
 

Apatosaurus - Najveći dinosaurusi!

Apatosaurus je dobio ime od grčke složenice reči koja se prevodi kao "varljivi gušter, jer je svojim strašnim izgledom podsećao na dinosaurusa mesoždera! Međutim, danas se dobro zna da se on se isključivo hranio biljkama i da nije bio mesojed.

Apatosaurus je bio jedan od najvećih kopnenih životinja koja je ikada postojala na našoj planeti. Apatosarius je živeo između 154 i 150 miliona godina u istorijskog razvoju naže planete koji se naziva periodom kasne Jure. Ovaj ogromni biljojed bio je dužine između 21 i 27 m, a bio je težak oko 16 tona. Imao je glavu dužine 2 metra, ali sa veoma malim mozgom.

Ovaj biljojed je imao dug vrat od 15 pršljenova, dug rep poput biča. Usled svoje težine i visine tromo i sporo se kretao na svoje četiri noge. Njegove glomazne noge završavale su se kandžama koje je koristio u odbrani od drugih dinosaurusa mesoždera. Uprkos svojoj veličini, vrat i rep ove velike životinje bili su veoma savitljivi. Dugačak i tanak rep ovog dinosaurusa služio mu je u odbrani od ostalih dinosaurusa. Fosili ove praistorijske životinje pronađeni u Severnoj Americi.

Apatosaurus dinosaurusi slike!
 

Morski reptili Plesiosaurus - Najveći morski reptil.

Plesiosaurus je dobio ime od grčke složenice reči koja se prevodi kao "skoro gušter". Samo mu ime govori da nije bio dinosaurus, već vodeni reptil (gmizavac). Nastanjivao  je vodena prostranstva svih mora i okeana na planeti Zemlji.

Ovi reptili živeli negde između 135 ili 120 miliona godinasu u onom dobu istorije plante Zemlje koje nosi naslov rana srednje Jura. U svetu su prvi put postali poznati po svom skeletu koji je bio pronađen u Engleskoj. I dan danas legenda o postojanju ove paristorijske životinje vezuje se za postojanje "čudovišta iz Loh Nesa" u Škotskoj.

Ovaj reptil je imao malu glavu, jake čeljusti i velike i oštre zube, široko telo, ktratak rep i dva para velikih nogu koje je koristio kao peraja. Bio je dug od 2,5 do 5 m, a bio težak između 90 i 450 kg. Ove životinje su se hranile ribom, lignjama, mekušcima i drugim morskim stvorenjima. Njihovi fosili su bili pronađeni u Evropi, Aziji, Severnoj Amerci i Australiji.

Dicraeosaurus - dinosaurus sa velikim vratnim bodljama!

Dicraeosaurus je dobio ime po grčkoj složenici reči koja se prevodi kao "dvostruko račvasti gušter", usled svojih brojnih nabora sličnim nazubljenim krestama na vratu i na ledjima koja su se međusobno račvale i ukrštale.

Dicresaurus je bio poznat je po 12 bodlji koje su mu se nalazile u zadnjem delu vrata. Svojim izgledom je podsećao na ogromnu iguanu nego na dinosaurusa. Živeo je pre 150 miliona godina u istorijskom razvoju planete Zemlje koji se naziva dobom kasne Jure. Za razliku od ostalih dinosaurusa, dikresaurus je imao veliku glavu, sa relativno kratkim u širokim vratom. On mu je sadržao 12 pršljenova koji su mu se od vrata do repa završavali u vidu 12 velikih bodlji.

Njegov kratak vrat je prelazio u gorostasna leđa ove krupne životinje koja su mu se završavala velikim repom. Ova praistorijska životinja je bila dugačka 12 m, a teška 10 tona. Trup ove grandijozne životinje završavao se dva para velikih i uskih nogu kojima se ovaj dinosaurus kretao. Bili su biljojedi. Njegovi fosilni ostaci su nađeni u Tanzaniji u istočnoj Africi.     

1
2 3 4